Ekološke posledice upotrebe fosilnih goriva
Efekti fosilnih goriva na okolinu
Fosilna goriva su rude formirane geološkim procesima iz ostataka organske materije proizvedene fotosintezom pre stotinu miliona godina. U njih se ubrajaju ugalj, prirodni gas, petrolej, nafta iz škriljaca i bitumen i svi se odlikuju visokim sadržajem prvenstveno ugljenika, ali i vodonika i kiseonika. Takođe, ova goriva sadrže i druge materije uključujući razna metalna, sumporna i azotna jedinjenja. Veliki deo našeg načina života se oslanja na sagorevanje fosilnih goriva. Većina našeg transporta, grejanja i rad elektrana zavisi od sagorevanja uglja, nafte (i njenih proizvoda) ili prirodnog gasa. Najznačajniji štetni efekti sagorevanja fosilnih goriva na životnu sredinu su: toplotno zagađenje, hemijsko, odnosno čestično zagađenje i efekat staklene bašte.
Prilikom sagorevanja fosilnih goriva, a usled termodinamičkih ograničenja, određena količina toplote se oslobađa u životnu sredinu. Mehanizmi za prevazilaženje ovog ekološkog problema pri sagorevanju fosilnih goriva obuhvataju neposredno postojanje veće količine vode, rashladnih tornjeva, kao i upotrebu suvih izmenjivača toplote. Posledice ovakvih tretmana su povećanje nivoa kiseonika u vodi, promena brzine hemijskih reakcija, povećana vlažnost, odnosno pojava magle u blizini rashladnih tornjeva. Sagorevanjem fosilnih goriva oslobađaju se različita hemijska jedinjenja, tzv. zagađujuće materije (polutanti), poput oksida, pepela, kao i isparljivih organskih jedinjenja. Naime, sagorevanjem fosilna goriva, oslobađaju se sumpor, azot i vodonik koji sa kiseonikom stvaraju jedinjenja poznata kao oksidi. Oslobođeni oksidi sumpora i azota se u prisustvu vodene pare, magle i vodenih kapljica dalje oksiduju čime nastaju sumporna i azotna kiselina. Kondenzovana atmosferska vodena isparenja sa ovakvim kiselim sadržajem, uobičajeno nazvana kisele kiše, ulaze u ciklus kruženja vode i na razne načine štetno utiču na životnu sredinu. Oslobođeni pepeo, nastao sagorevanjem fosilnih goriva sadrži različite elemente u tragovima, najčešće teške metale (npr. živa). Pokazano je da isparljiva organska jedinjenja dovode do oštećenje stratosfere, narušavanja zdravlja ljudi, pojavu efekta staklene bašte i dr. Ugljen-dioksid (CO2) je glavni nusproizvod sagorevanja fosilnih goriva, a naučnici ga još nazivaju i „gasom staklene bašte”. Ostali gasovi koji spadaju u ovu grupu su: vodena para H2O (učestvuje sa 90%), azot suboksid (N2O), metan (CH4), hidrofluorougljenik (HFC) itd. Svi oni apsorbuju solarnu energiju emitovanu sa površine Zemlje i zadržavaju toplotu. Ove supstance imaju dug period raspada u atmosferi i zato imaju globalni efekat na zagađenje okoline. Dramatično uvećanje prisustva CO2 u vazduhu je formiralo naučne pretpostavke koje predviđaju da će posledice globalnog zagrevanja biti poremećene zakonitosti odvijanja meteoroloških pojava uz konstantno otapanje glečera i morskog leda, sa najvećim zagrevanjem na Arktiku.
Svi ovi polutanti su prisutni u atmosferi i na razne načine štetno utiču na zdravlje čoveka i životnu sredinu. Vazdušna zagađenja izazvana česticama i drugim polutantima osim direktnog uticaja na životnu sredinu utiču i na zagađenje vode i zemljišta. Mnoge biljke, pogotovo četinari, nisu rezistentni na oksidna jedinjenja iz vazduha. Tako, nakon dužeg izlaganja dolazi do sušenja i opadanja lišća ovih biljaka. Uništavanje čitavih šuma je izraženo u Evropi i Severnoj Americi. Takođe, kultivisane biljke su posebno osetljive na vazdušne polutante, naročito tokom ranog vegetativnog perioda. Vlažne i suve naslage neorganskih polutanata dovode do zakišeljavanja životne sredine, čime se dalje narušava zdravlje ljudi i životinja, uništavaju šume i kultivisano zemljište, povećava korozija. Površinski rudnički kopovi kao i podzemni rudnici dovode do stvaranja deponija jalovine i pepelišta. Ona se obično formiraju na obradivom zemljištu i ugrožavaju direktno ili indirektno izvorni biodiverzitet čitavog područja. Osim opisanih štetnih efekata prilikom sagorevanja fosilnih goriva, ekološki problemi nastaju i probijanjem naftnih bušotina. Pored sirove nafte koja se izvlači iz dubokih podzemnih rezervoara često se crpi i morska voda puna brojnih nečistoća. Potrebno je sprovesti ubrizgavanje ovakve vode nazad u rezervoare ili izvršiti njeno adekvatno prečišćavanje u cilju bezbednog površinskog odlaganja. Transport sirove nafte često uzrokuje i neželjena curenja usled kvara na cevovodima ili udesa tankera. Curenja nafte, posebno ona velikih razmera, mogu biti veoma štetna po prirodna staništa i biodiverzitet.
Prema istraživanju iz 2015. godine, motorna vozila se navode kao najveći izvor hidrokarbonskog zagađenja (HC) (35%), oslobađanja ugljen-monoksida (CO) (60%), emisije mono-azotnih oksida (NOx) (35%) i sumpor-dioksida (SO2) (65%). Smanjenje negativnog uticaja vozila na okolinu ostvaruje se brojnim konstruktivnim i tehnološkim novinama koje je neophodno primenjivati. Primer tehnološkog postupka koji za cilj ima smanjenje negativnog uticaja sagorevanja goriva u vozilima je čišćenje motora vodonikom.